Lingvistika

Lingvistika (franc. linguistique, prema lat. lingua: jezik) ili jezikoslovlje, je nauka o ljudskom jeziku. Lingvisti ili lingviste su osobe koje se tom naukom bave. Proučavanje lingvistike se može raslojiti putem tri osi:

Sinhronijska i dijahronijska—Sinhronija se bavi isključivo jednovremenim prikazom jezika; dijahronija se bavi istorijom jezika i grupa jezika i kakve su se strukturalne promene dogodile.
Teorijska i primenjena—Teorijska lingvistika se bavi stvaranjem teorijskih modela za opis pojedinačnih jezika, kao i teorijama o jezičkim univerzalijama. Primenjena lingvistika se bavi obradom konkretnog jezičkog materijala.
Kontekstualna i nezavisna—Kontekstualna lingvistika je koncentrisana na to kako se jezik ponaša u svetu: njegova društvena funkcija, ali takođe i kako je prihvaćen, stvoren i percepiran.

Prema ovim osama, naučnici koji se jednostavno zovu lingvistima bez dodatnih odrednica, u osnovi se bave nezavisnom teorijskom sinhronijskom lingvistikom, za koju se danas smatra da je srž lingvistike. To se obično naziva "teorijskom lingvistikom".

Postoji širok spektar oblasti u lingvistici, a po mnogim pitanjima ne postoji zajednički stav.

Pseudolingvistika je naročito česta pojava nenaučnog pristupa jezičnim pitanjima, najčešće pod uticajem politike. Takav je primer s preskripcijom (propisivanjem) leksema (npr. kod nacionalističke ideologije dolazi do čišćenja jezika, zabrane upotrebe tzv. 'tuđica', proizvodnje neologizama...) koja nema nikakve veze s kodifikacijom standarnog jezika. Isto tako iz nenaučnih, političkih razloga, pseudolingvisti neće npr. sicilijanski jezik ili liburnsku čakavštinu svrstati u izdvojeni romanski ili južnoslavenski jezik ili će jedan jedinstveni dijalekt (kao što je onaj Bele krajine i severnog Gorskog kotara) kategorizirati u dva različita jezika (slovenski i hrvatskosrpski) ili će varijante jednog jedinstvenog dijasistema (kao što je ovaj srednjejužnoslavenski, štokavski) nasilno, nenaučno kategorizirati u četiri izdvojena jezika, Takve pseudolingvističke pojave ne spadaju u lingvističku nauku, već je samo predmet proučavanja (kao fenomena) lingvista (sociolingvista).

Polja teorijske lingvistike

Teorijska lingvistika je podeljena na određeni broj posebnih oblasti koje su manje ili više nezavisne. Najpoznatije oblasti su:

fonetika, nauka o različitim glasovima koje koriste ljudski jezici;
fonologija, nauka o razlikovnim jedinicama između osnovnih glasova;
morfologija, nauka o unutrašnjoj strukturi reči;
sintaksa, nauka o tome kako se reči kombinuju u oblikovanju gramatičkih rečenica;
semantika, nauka o značenju reči (leksička semantika), i o tome kako se one kombinuju u oblikovanju značenja rečenica;
stilistika, nauka o stilu u jezicima;
leksikologija, nauka o leksemima (riječima),
pragmatika, nauka o korišćenju izražajnih sredstava (književno, figurativno ili drukčije) u komunikativnom činu;

Prve tri grane lingvistike (fonetika-fonologija, morgologija i sintaksa) spadaju u gramatiku. Ne postoji univerzalno određenje ovih oblasti, ali bi se većina lingvista složila da među ovim oblastima postoje preklapanja. U svakom slučaju, svaka od ovih oblasti ima svoje osnovne koncepte.

Dijahronijska lingvistika

Dok se srž teorijske lingvistike nalazi u izučavanju određenog trenutka u razvoju jezika (obično sadašnjeg), dijahronijska lingvistika proučava jezike kroz vreme. Istorijska lingvistika uživa i bogatu istoriju (lingvistika je proistekla iz istorijske lingvistike) i jaku teorijsku zaleđinu u proučavanju promena jezika.

Počev od Ferdinanda de Sosira, sinhronijska lingvistika postaje sve dominantnija u lingvističkim istraživanjima. Osim kada su u pitanju ruske lingvističke škole (sa retkim izuzecima po ostatku sveta, kao što je Aleksandar Belić), može se slobodno tvrditi da je celokupna savremena lingvistika—sinhronijska. Današnja proučavanja istorije jezika, osim izuzetaka, obično se obavljaju metodama ustanovljenim u 19. veku. Sa Žanom Pijažeom i Noamom Čomskim su se, čak, glavna naučna suprotstavljanja u savremenoj lingvistici prenela na razliku između dve naslednice strukturalne lingvistike: na kognitivnu lingvistiku i transformaciono-generativnu gramatiku.

Eksplicitno i istorijska perspektiva uključuje istorijsko-komparativna lingvistika i etimologija.

Primenjena lingvistika

Koliko je teorijska lingvistika usmerena prema traganju za jezičkim univerzalijama i njihovom opisu, primenjena lingvistika preuzima rezultate tih traganja i "primenjuje" ih u ostalim oblastima. Obično, "primenjena lingvistika" se odnsi na korišćenje lingvističkih istraživanja u učenju jezika, ali i u drugim oblastima. Sinteza govora i prepoznavanje govora, na primer, koriste lingvistička znanja za pružanje glasovnog interfejsa računarima.

Kontekstualna lingvistika

Preko kontekstualne lingvistike lingvistika stupa u kontakt sa drugim naukama. Koliko teorijska lingvistika ima svoj zaseban put, interdisciplarne oblasti lingvistike proučavaju kako se jezik odnosi prema ostatku sveta i utoliko proučavanja zavise od njega.

Sociolingvistika, antropološka lingvistika, i lingvistička antropologija su nauke u koje proučavaju odnos između društva u celosti i jezika.

U kritičkoj analizi diskursa odnos sa lingvistikom nalaze retorika i filozofija.

U psiholingvistici i neurolingvistici spoj sa lingvistikom nalaze medicinske nauke.

Ostale interdisciplinarne oblasti lingvistike uključuju jezička akvizicija, evoluciona lingvistika, stratifikaciona lingvistika, i kognitivna lingvistika.

Pojedinačni govornici, jezičke zajednice i jezičke univerzalije

Lingvisti se, takođe, razlikuju u pristupu proučavanja govornika. Neki analiziraju konkretni jezik govornika ili jezički razvoj u detalje. Neki proučavaju jezik u celosti jezičke zajednice, kao što je jezik svih onih koji govore prizrensko-timočkim dijalektom. Drugi pokušavaju pronaći jezičke univerzalije i primene ih, na nekom apstraktnom nivou, na sve govornike ljudskog jezika svuda. Najpoznatiji zagovornik ovog poslednjeg projekta je Noam Čomski, a zanima veliki broj ljudi koji se bave psiholingvistikom i kognitivnu lingvistikom. Ideja Noama Čomskog o jezičkim univerzalijama govori o tome da one leže u univerzalijama ljudskog mišljenja.

Opis i kodifikacija

Najveći deo onoga što je urađeno pod imenom lingvistike sirovo je deskriptivno. Lingvisti traže prirodu jezika bez upuštanja u vrednosne sudove ili traže grafike budućih jezičkih pravaca. Ali, postoje i mnogi profesionalci i amateri koji kodifikuju jezička pravila, stvarajući time delimični stadnard koji bi svi trebalo da prate.

Koliko preskriptivisti (oni koji kodifikuju) žele izbeći ono što nazivaju "nepravilnom upotrebom", deskriptivisti (oni koji opisuju) traže korene takve upotrebe. Deskriptivisti bi to jednostavno opisali kao idiosinkretičku upotrebu ili bi možda pronašli pravilnosti koje preskriptivisti ne vole možda zato što im je to previše novo ili iz dijalekta koji oni ne odobravaju u standardnoj upotrebi.

Govor i pisanje

Mnogi savremeni lingvisti smatraju da je govorni jezik fundamentalniji, a time i mnogo bitniji za proučavanje nego pisanje. Razlozi za takvo stanovište uključuju:

Govor je univerzalno ljudski, dok su postojale i postoje mnoge kulture koje nisu imale pisanu komunikaciju;
Ljudi uče da govore i koriste oralni jezik lakše i ranije nego pisanje;
Određeni broj kognitivista smatra da mozak ima poseban "jezički modul", posebno jezičko znanje, na osnovu čega se smatra da će više doći od proučavanja govora nego od proučavanja pisanja.

Naravno, lingvisti se slažu da proučavanje pisanog jezika može biti korisno i vredno. Za lingviste koji koriste metode korpusne lingvistike i računske lingvistike, pisani jezik je mnogo pogodniji za obradu velikih količina lingvističkih podataka. Velike korpuse govornog jezika je teško stvoriti i još teže naći.

Takođe, proučavanje sistema pisanja ulazi u prostor lingvistike.

Oblasti lingvistike

fonetika, fonologija, sintaksa, semantika, pragmatika, etimologija, leksikologija, leksikografija, teorijska lingvistika, istorijsko-komparativna lingvistika i deskriptivna lingvistika, jezička tipologija, računska lingvistika, korpusna lingvistika, semiotika.

Interdisciplinarne lingvističke oblasti

Važni lingvisti i i lingvistički pravci

Rani lingvisti

Jakob Grim (Jakob Grimm), koji je otkrio principe zamene mesta suglasnika u izgovoru, poznat kao Grimov zakon 1822. godine;
Karl Verner (Karl Verner), koji je otkrio Vernerov zakon;
Avgust Šlajher (August Schleicher), koji je stvorio "Stammbaumtheorie"; i
Johan Šmit (Johannes Schmidt) koji je razvio "Wellentheorie" ("teorija talasa") 1872. godine.

Lingvisti ranog strukturalizma

Ferdinand de Sosir (Ferdinand de Saussure)) je osnovao savremenu strukturalnu lingvistiku.
Roman Jakobson je glavni predstavnik Praškog lingvističkog kružoka, koji je bio nosilac razvoja strukturalne lingvistike između dva svetska rata.
Leonard Blumfild (Leonard Bloomfield) je američki lingvist poznat po svom proučavanju indijanskih jezika.
Zelig Haris (Zellig Harris) je bio dominanti američki lingvist tokom šezdesetih godina dvadesetog veka.

Lingvisti savremenog strukturalizma

Noam Čomski (Noam Chomsky) je osnovao transformaciono-generativni pravac u lingvistici.

Ostali značajni lingvisti i lingvističke škole

Majkl Halidej (Michael Halliday) je osnovao sistematičku funkcionalnu gramatiku, a njegov je pristup široko prihvašen u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Australiji, Kini i Japanu;
Del Hajms (Dell Hymes), koji je razvio pragmatički pristup nazvan "Etnografija govora";
Džordž Lejkof (George Lakoff) je bio pionir kognitivne lingvistike;
Len Talmi (Len Talmy) je bio pionir kognitivne lingvistike;
Ronald Langaker (Ronald Langacker) je bio pionir kognitivne lingvistike;
Čarls Filmor (Charles Fillmore) se vezuje za konstrukcionu gramatiku;
Adel Goldberg (Adele Goldberg) se vezuje za konstrukcionu gramatiku;
Talmi Givon (Talmy Givon) je razvio svoju varijantu funkcionalne gramatike;
Robert Van Valin Mlađi (Robert Van Valin, Jr.) je razvio svoju varijantu funkcionalne gramatike.

Predstavljanje govora

Internacionalna fonetska azbuka (International Phonetic Alphabet; IPA), je sistem korišćen za pisanje i reprodukovanje glasova ljudskog govora.
SAMPA, je transkripcija Internacionalne fonetske azbuke zasnovane na tekstu pisanom samo kodnim rasporedom ASCII. Pogledajte i http://www.phon.ucl.ac.uk/home/sampa/home.htm

Šta je a šta nije lingvistika

"Lingvistika" i "lingvist" ne moraju se uvek primenjivati u gornjim značenjima. U nekim kontekstima, najbolje definicije mogu biti "ono što se studira na uobičajenom univerzitetskom odseku za lingvistiku" i "onaj ko je profesor na takvom odseku". Lingvitika se u tom smislu ne odnosi na učenje stranih jezika (osim u slučajima kada se izučavaju formalni modeli jezika). Ona ne uključuje analizu poezije. Samo ponekad uključuje proučavanje pojava kao što je metafora. Kodifikacija jezika se obično ne smatra lingvistikom pošto "lingvisti" obično proučavaju ono što ljudi rade, a ne ono što ljudi treba da rade. Neko ko se dugotrajno bavi time ne može biti smatram "lingvistom".

Pogledajte

spisak lingvista
istorija lingvistike
osnovna lingvistička poglavlja, stranica koja je napravljena za organizaciju informacija o lingvistici na Vikipediji
spisak lingvističkih poglavlja
filologija, nauka o drevnim tekstovima i jezicima
strukturalizam

Literatura

Džefri Samson (Geoffrey Sampson): "Schools of Linguistics.", Hutchinson, London (1980), ISBN 0804710848
Rymer, p. 48, quoted in Fauconnier and Turner, p. 353)
Žil Fokonije (Gilles Fauconnier) i Mark Tarner (Mark Turner) (2002). The Way We Think: Conceptual Blending and the Mind's Hidden Complexities. Basic Books.
Rymer, Russ (1992). "Annals of Science: A Silent Childhood-I". New Yorker, April 13.* Stiven Pinker (Steven Pinker), The Language Instinct

Vanjske veze

Višejezički morfološki softver Arhivirano 2004-06-24 na Wayback Machine-u
Knjiga o gramatici
Automatska analiza reči za nemački jezik Arhivirano 2004-06-22 na Wayback Machine-u
Algoritam za rastavljanje reči na slogove Arhivirano 2004-06-18 na Wayback Machine-u
Hifenacioni blok