Prijeđi na sadržaj

Nemanja Vidić

Izvor: Wikipedija
Nemanja Vidić
Lični podaci
Datum rođenja21. 10. 1981. (1981-10-21) (43 god.)
Mesto rođenjaTitovo Užice, SFR Jugoslavija
Visina1,89 m
Pozicijaštoper
Seniorska karijera*
GodineKlubNast.(Gol)
2000—2004
2000—2001
2004—2006
2006—2014
2014—2016
Crvena zvezda
Spartak Subotica
Spartak Moskva
Mančester junajted
Inter
67
27
39
211
23
(12)
(6)
(4)
(15)
(1)
Ukupno367(38)
Reprezentativna karijera
2002—2011Srbija56(2)

Nemanja Vidić (Titovo Užice, 21. oktobar 1981) bivši je srpski fudbaler i reprezentativac, koji je igrao na poziciji centralnog odbrambenog igrača. Bio je član Mančester junajteda osam godina i njegov kapiten. Započeo je karijeru u Jedinstvo iz Užica, da bi zatim prešao u Crvenu zvezdu, odakle je u julu 2004. godine prešao u Spartak iz Moskve za 6,5 miliona evra. Na dan 5. januara 2006. godine, Nemanja Vidić je prešao u Mančester junajted za 10,25 miliona evra. Ca Crvenom zvezdom je osvojio duplu krunu 2004, a sa Mančesterom osvojio tri uzastopna prvenstva Engleske, Ligu šampiona i Svetsko klupsko prvenstvo u fudbalu 2008.

Debitovao je za fudbalsku reprezentaciju 12. oktobra 2002 u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Napulju, protiv Italije (1:1). Za reprezenataciju je odigrao 44 utakmice i dao 2 gola.[1]

Karijera

[uredi | uredi kod]

Rane godine

[uredi | uredi kod]

Nemanja Vidić je rođen u porodici srpskog oca Dragoljuba, penzionisanog radnika valjaonice bakra, i Zore, bankarskog službenika. Vidić je počeo da trenira fudbal sa 7 godina u lokalnom klubu Jedinstvo Užice (1989-1993) uz starijeg brata Dušana. U 12. godini prešao je u Slobodu (1994-1996).

Crvena zvezda

[uredi | uredi kod]

Dve i po godine kasnije, Vidić je postao član omladinskog tima Crvene zvezde (1996-2000). Seniorsku karijeru je započeo 2000. u Spartaku iz Subotice, kao pozajmljen igrač. U Crvenu zvezdu se vratio nakon isteka ugovora, i bio je standardni član ekipe pod trenerom Zoranom Filipovićem. Sa Crvenom zvezdom je osvojio Kup Jugoslavije u sezoni 2001/02. Za reprezentaciju Jugoslavije debitovao je dok ju je vodio selektor Dejan Savićević protiv Italije (1:1) 12. oktobra 2002. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2004.

Vidić je brzo stekao kapitensku traku i tokom tri sezone kao kapiten, postigao je 12 golova u 67 mečeva, a karijeru u Crvenoj zvezdi je završio sa duplom krunom 2003/2004. pod trenerom Slavoljubom Muslinom.

Spartak

[uredi | uredi kod]

U julu 2004. je prešao u ruskog prvoligaša FK Spartak Moskva. Detalji o transferu nisu otkriveni, iako je javljeno da je Vidić postao najskuplji odbrambeni igrač u istoriji ruske premijer lige.[2]

Vidić je tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2006. bio standardni član odbrane uz Mladena Krstajića, Ivice Dragutinovića i Gorana Gavrančića koja je primila samo jedan gol u kvalifikacijama. U poslednjoj utakmici kvalifikacija protiv Bosne i Hercegovine dobio je crveni karton, zbog kog nije mogao igrati na prvoj utakmici na Svetskom prvenstvu.

Mančester junajted

[uredi | uredi kod]

Nakon jedne sezone u moskovskom Spartaku, Vidić je prešao u Mančester junajted 5. januara 2006, za sumu od 7 miliona funti,[3] dve i po godine nakon što je Mančester junajted prvi put pokazao interes za njega.[4] Dobio je dres sa brojem 15, a debitovao je za Mančester kao zamena Rudu van Nistelroju u poslednjim minutima polufinalne utakmice Karling kupa protiv Blekburn Roversa 25. januara 2006.[5]

Nemanja Vidić je bio u timu Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu 2006., ali nije odigrao nijednu utakmicu, pošto je bio pod suspenzijom zbog kartona iz kvalifikacija, a 12. juna je težu doživeo povredu kolena, pa je propustio i utakmice protiv Argentine i Obale Slonovače.

U sezoni 2006/2007, Vidić je sa Riom Ferdinandom činio pouzdanu zadnju odbrambenu liniju. Svoj prvi gol u Mančester junajtedu Vidić je postigao 14. oktobra 2006. protiv Vigama, u kojoj je Mančester pobedio sa 3:1.[6] Svoj drugi gol je postigao u pobedi na Portsmutom 4. novembra na Old Trafordu.[7] Prvi gol u Ligi šampiona je postigao 6. decembra protiv lisabonske Benfike u utakmici u kojoj je Mančester slavio sa 3:1.[8]

Vidić je polomio ključnu kost na utakmici Mančestera i Blekburna 31. marta 2007. i bio je van terena skoro mesec dana.[9] Na teren se vratio kako bi suprostavio Milanu na San Siru 2. maja 2007, koji je Mančester izgubio 3:0 i ukupnim rezultatom 5:3 je izbačen iz Lige šampiona. Uprkos ovome, Vidić je pružio solidnu igru protiv Mačester sitija na gostovanju, gde je Mančester pobedio sa 1:0, a titula u Premijer ligi je obezbeđena dan kasnije kada je Čelsi igrao nerešeno protiv Arsenala.

Vidić je priznat za jednog od najboljih igrča u Premijer ligi i Evropi. Vidić se ceni zbog izdržljivosti, sposobnosti da dobro igra glavom i u odbrani i napadu i požrtvovanosti[10][11][12][13][14][15] Zbog ovoga je stekao status legende među navijačima Mančestera[11][16][17][18] i često se poredi sa bivšim odbrambenim igračem Mančester junajteda Stivom Brusom zbog sličnih osobina.[10][19]

8. novembra 2007. Vidić je produžio ugovor sa Mančester junajtedom na još dve godine, a ugovor ga drži u Mančesteru do 2012.[20] Na kraju sezone 2007/2008 fudbaleri koji nastupaju u Premijer ligi su izabrali Vidića, Rija Ferdinanda i Kristijana Ronalda u idealan tim Premijer lige[21]. Mančester je odbranio titulu u poslednjem kolu sa dva boda ispred drugoplasiranog Čelzija. Čelzi i Mančester su igrali i u finalu Lige šampiona 21. maja 2008. u Moskvi, gde je Mančester trijumfovao nakon izvođenja jedanaesteraca. Vidić je bio jedini strelac za Mančester u porazu u utakmici Superkupa Evrope od Zenita.

Priznanja

[uredi | uredi kod]

Nemanja Vidić je po drugi put izabran, od strane novinara francuskog sportskog lista Ekip, u idealan tim sveta (2007[22]; 2008). Prvih jedanaest po mišljenju novinara čine: 1. Iker Kasiljas (RM) 2. Dani Alveš (B) 3. Nemanja Vidić (MJ) 4. Rio Ferdinand (MJ) 5. Patris Evra (MJ) 6. Stiven Džerard (L) 7. Čavi Ernandez (B) 8. Kristijano Ronaldo (MJ) 9. Lionel Mesi (B) 10. Fernando Tores (L) 11. Zlatan Ibrahimović (I)

Vidić je jedan od četvorice koji su ponovili ovaj uspeh. Pored njega to su ostvarili Alveš, Ronaldo i Džerard[23][24].

Trofeji

[uredi | uredi kod]

Izvori

[uredi | uredi kod]

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]