Gusle
„Guslar” preusmjerava ovdje. Za piće, v. Guslar (piće).
Gusle su narodni instrument južnog Balkana s jednom, ili eventualno dve žice. Najčešće su napravljene od javorovog drveta. Kao jednožičani instrument, gusle se sreću u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj. Gusle iz Like i Bosanske Krajine uglavnom imaju dve žice.
Žice su napravljene od trideset upredenih konjskih dlaka, kao što je slučaj i sa strunom gudala. Gudalo se koristi tako što se povlači po zategnutim žicama, proizvodeći oštar i dramatičan zvuk, koji je izuzetno ekspresivan. Gusle spadaju u instrumente za koje je potrebno veliko umeće sviranja.
Same gusle sastoje se od muzičke kutije koja je presvučena životinjskom kožom na koju se nadovezuje dugačak vrat na čijem završetku je izrezbarena životinjska (najčešće konjska) ili ptičija (najčešće orao ili soko) glava.
Pri sviranju, telo gusala se polaže na kolena (u krilo), dok dugačak vrat pridržava dlan jedne ruke.
Gusle su igrale važnu ulogu u istoriji srpske epske poezije budući da su guslari – narodni pevači, opevali događaje iz nacionalne istorije vekovima, sve dok ti tekstovi nisu konačno zapisani. Većina pesama govori o vremenima otomanske vladavine i nacionalne borbe za nezavisnost. Naporima Vuka Karadžića mnoge srpske epske pesme zapisane su i sačuvane već u ranom 19. veku. U nekim knjigama i publikacijama se spominje podatak da su srpske gusle dočekale Fridriha Prvog Barbarosu kada se on u 12-om vijeku sastao u Nišu sa srpskim vladarom Stefanom Nemanjom, đe mu je Nemanja ponudio pomoć srpske države u krstaškom ratu. Kažu da je Barbarosa bio zadivljen zvukom gusala i pjevanjem uz njih, pa se mnogo interesovao oko pojedinosti vezanih za gusle.
|
Pjevanje uz pratnju gusala | |
|---|---|
 Nematerijalna svjetska baština
| |
| |
 Srbija
| |
| Regija: | Evropa i Azija |
| Godina upisa: | 2018. |
| ID: | 01377 |
| Ugroženost: | - |
| Poveznica: | UNESCO |
Pjevanje uz pratnju gusala se nalazi na UNESCO-voj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.[1] Odluku je donio Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na zasjedanju koje je održano od 24. do 28. novembra 2018. god. u Parizu.[2]
Spisak znamenitih guslara:
- Tešan Gavrilović Podrugović iz sela Kazanaca u Hercegovini,
- Filip Višnjić, rodom iz sela Trnova (Gornja), opština Ugljevik Bosna,
- Starac Milija iz Kolašina,
- Božo Domnjak Bojan iz Potravlja,
- Nurko Šurković iz Bosne i Hercegovine,
- Željko Šimić iz Bosne i Hercegovine,
- Starac Raško iz Kolašina,
- Đuro Milutinović, slepi guslar,
- Stojan Hajduk, Hercegovac,
- Anđelko Vuković s Kosova,
- Branko Perović iz Nikšića,
- Mile Krajina iz Zasioka,
- Avdo Međedović iz Bijelog Polja
- Dušan Dobričanin iz Srbije, Kuršumlija
- Milan R Doderović iz Srbije, Marovac
- Borko Mijajlović iz Srbije, Kuršumlija
- Milomir Miljanić-Miljan iz Nikšića,
- Đorđije Koprivica iz Koprivica
- Nikola Vlahović iz Šapca poreklom iz Kolašina
- Miloš Lovćenski, jedini u Rusiji guslar i zvanični izvođač autentičnog folklora Južnih Slovena, porijeklom iz Crne Gore, živi u Kostromi [3][4][5][6]
|
Gusle - primer (оpis) |
| možete čuti zvuk srpskih gusala |
- ↑ UNESCO: Nematerijalna kulturna baština u Srbiji - ich.unesco.org, Pristupljeno, 7.12.2023
- ↑ UNESCO Pjevanje uz gusle - ich.unesco.org, Pristupljeno, 17.12.2023
- ↑ https://gtrk-kostroma.ru/news/originalnye-napevy-guslyara-iz-kostromy-udivili-muzykalnykh-ekspertov/.+„Оригинальные напевы гусляра из Костромы удивили музыкальных экспертов”. Pristupljeno 2024-11-27.
- ↑ https://fest.krutushka.ru/archive/2022/programma-festa/.+„Программа XIII Международного этнического фестиваля "Крутушка-2022"”. Pristupljeno 2024-11-25.
- ↑ {{Cite web|url=https://novgorod-tv.ru/news/festival-muzykalnyh-drevnostej-slovisha-obedinil-v-velikom-novgorode-muzykantov-so-vsej-rossii/%7Ctitle=Фестиваль музыкальных древностей «Словиша» объединил в Великом Новгороде музыкантов со всей России|lang=ru|last=https://novgorod-tv.ru/news/festival-muzykalnyh-drevnostej-slovisha-obedinil-v-velikom-novgorode-muzykantov-so-vsej-rossii/%7Caccess-date=2024-11-25
- ↑ https://artcenter.ru/seminar-tradicionnye-muzykalnye-instrumenty-i-instrumentalnaya-muzyka-gornogo-regiona-chernogorii/.+„Семинар «Традиционные музыкальные инструменты и инструментальная музыка горного региона Черногории»”. Pristupljeno 2024-11-25.
