CD154
| edit |
| CD40 ligand (TNF superfamilija, član 5, hiper-IgM sindrom) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 PDB prikaz baziran na 1aly. | |||||||||||
| Dostupne strukture | |||||||||||
| 1aly, 1i9r | |||||||||||
| Identifikatori | |||||||||||
| Simboli | CD40LG; TRAP; CD154; CD40L; HIGM1; IGM; IMD3; T-BAM; TNFSF5; gp39; hCD40L | ||||||||||
| Vanjski ID | OMIM: 300386 MGI: 88337 HomoloGene: 56 GeneCards: CD40LG Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Pregled RNK izražavanja | |||||||||||
 | |||||||||||
| podaci | |||||||||||
| Ortolozi | |||||||||||
| Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
| Entrez | 959 | 21947 | |||||||||
| Ensembl | ENSG00000102245 | ENSMUSG00000031132 | |||||||||
| UniProt | P29965 | Q0VEI3 | |||||||||
| RefSeq (mRNA) | NM_000074 | NM_011616 | |||||||||
| RefSeq (protein) | NP_000065 | NP_035746 | |||||||||
| Lokacija (UCSC) | Chr X: 135.56 - 135.57 Mb | Chr X: 53.56 - 53.57 Mb | |||||||||
| PubMed pretraga | [1] | [2] | |||||||||
CD154, takođe poznat kao CD40 ligand ili CD40L, je protein koji je prvenstveno izražen u aktiviranim T ćelijama. On je član TNF superfamiliji molekula. CD154 se vezuje za CD40 na antigen-prezentirajućim ćelijama (APC), posledica čega su mnogobrojni efekti koji zavise of tipa ciljne ćelije. CD40L igra ulogu kostimulišućeg molekula, i on inducira APC aktivaciju putem stimulacije T ćelijskih receptora. CD40L može da se veže za tri molekula: CD40, α5β1 integrin i αIIbβ3.
CD154 je lociran na površini T ćelija. On reguliše B ćelijske funkcije putem interakcija sa CD40 na površini B ćelija. Deficit ovog gena rezultuje u onemogućavanju promene imunoglobulinske klase i vezan je za hiper IgM sindrom.[1]
CD40 ligand je prvenstveno izražen na aktiviranim CD4+ T limfocitima, ali se takođe može naći u rastvornom obliku. Dok je CD40L bio originalno opisan na T limfocitima, njegova ekspresija je od tada ustanovljena na širokom varijetetu ćelija, kao što su trombociti, mast ćelije, makrofage, bazofili, NK ćelije, B limfociti, kao i non-hematopoetske ćelije (glatke mišićne ćelije, endotelijalne ćelije, i epitelijalne ćelije).[2]
U makrofagama, primarni signal za aktivaciju je IFN-γ iz Th1 tipa CD4 T ćelija. Sekundarni signal je CD40L na T ćelijama, koji se vezuje za CD40 na ćelijskoj površini makrofaga. Kao rezultat, makrofag izražava CD40 i TNF receptore u većoj meri na svojoj površini, što pomaže u povećanju nivoa aktivacije. Aktivirani makrofag može onda da uništi bakterije putem fagocitoze, i da proizvede dodatne citokine.
B ćelija može da prezentira antigene pomoćnom T ćelijama. Ako T ćelija prepozna peptid prezentiran B ćelijom, T ćelija sintetiše CD40L. CD40L se vezuje za B ćelijski CD40 receptor, prouzrokujući zaustavljanje B ćelijske aktivacije. T ćelija takođe proizvodi IL-4, koji se direktno vezuje za B ćelijske receptore. Kao rezultat ove interakcije, B ćelija je u mogućnosti da deli, menja izotip antitela, i da se diferencira u plazma ćelije. Krajnji-rezultat je B ćelija koja je sposobna da masivno proizvodi specifična antitela protiv antigenske mete.
Aktivacija endotelnih ćelija sa CD40L (npr. iz aktiviranih trombocita) dovodi do produkcije reaktivnih kiseonikovih molekula, kao i hemokin i citokin produkcije, i ekspresije adhezionih molekula kao što je E-selektin, ICAM-1, i VCAM-1. Ova inflamatorna reakcija u endotelnim ćelijama promoviše regrutovanje leukocita na lezijama i može potencijalno da promoviše aterogenezu.[3]
Za CD154 je bilo pokazano interaguje sa RNF128.[4]
- ↑ „Entrez Gene: CD40LG CD40 ligand (TNF superfamily, member 5, hyper-IgM syndrome)”.
- ↑ Schönbeck U, Libby P (January 2001). „The CD40/CD154 receptor/ligand dyad”. Cell. Mol. Life Sci. 58 (1): 4–43. PMID 11229815.
- ↑ Szmitko PE, Wang CH, Weisel RD, de Almeida JR, Anderson TJ, Verma S (October 2003). „New markers of inflammation and endothelial cell activation: Part I”. Circulation 108 (16): 1917–23. DOI:10.1161/01.CIR.0000089190.95415.9F. PMID 14568885.
- ↑ Lineberry, Neil B; Su Leon L, Lin Jack T, Coffey Greg P, Seroogy Christine M, Fathman C Garrison (August 2008). „Cutting edge: The transmembrane E3 ligase GRAIL ubiquitinates the costimulatory molecule CD40 ligand during the induction of T cell anergy”. J. Immunol. (United States) 181 (3): 1622–6. PMC 2853377. PMID 18641297.
- Parham, Peter (2004). The Immune System (2nd izd.). Garland Science. str. 169–173. ISBN 0-8153-4093-1.
- Tong AW, Stone MJ (1997). „CD40 and the effect of anti-CD40-binding on human multiple myeloma clonogenicity.”. Leuk. Lymphoma 21 (1-2): 1–8. PMID 8907262.
- van Kooten C, Banchereau J (2000). „CD40-CD40 ligand.”. J. Leukoc. Biol. 67 (1): 2–17. PMID 10647992.
- Schattner EJ (2003). „CD40 ligand in CLL pathogenesis and therapy.”. Leuk. Lymphoma 37 (5-6): 461–72. PMID 11042507.
- Bhushan A, Covey LR (2002). „CD40:CD40L interactions in X-linked and non-X-linked hyper-IgM syndromes.”. Immunol. Res. 24 (3): 311–24. DOI:10.1385/IR:24:3:311. PMID 11817328.
- Cheng G, Schoenberger SP (2002). „CD40 signaling and autoimmunity.”. Curr. Dir. Autoimmun. 5: 51–61. PMID 11826760.
- Subauste CS (2002). „CD154 and type-1 cytokine response: from hyper IgM syndrome to human immunodeficiency virus infection.”. J. Infect. Dis. 185 Suppl 1: S83–9. DOI:10.1086/338003. PMID 11865444.
- Kornbluth RS (2003). „An expanding role for CD40L and other tumor necrosis factor superfamily ligands in HIV infection.”. J. Hematother. Stem Cell Res. 11 (5): 787–801. DOI:10.1089/152581602760404595. PMID 12427285.
- Xu Y, Song G (2005). „The role of CD40-CD154 interaction in cell immunoregulation.”. J. Biomed. Sci. 11 (4): 426–38. DOI:10.1159/000077892. PMID 15153777.
