Пређи на садржај

Аштарак

Координате: 40° 17′ 57″ С; 44° 21′ 43″ И / 40.299101° С; 44.362039° И / 40.299101; 44.362039
С Википедије, слободне енциклопедије
Аштарак
јерм. Աշտարակ
Знаменитости
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Јерменија
ПокрајинаАрагацотн
Основанпрви спомен у IX веку
Становништво
Становништво
 — 2010.21.600
 — густина2.880 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40° 17′ 57″ С; 44° 21′ 43″ И / 40.299101° С; 44.362039° И / 40.299101; 44.362039
Временска зонаUTC+4 (лети UTC+5)
Апс. висина1.100 m
Површина7,5 km2
Аштарак на карти Јерменије
Аштарак
Аштарак
Аштарак на карти Јерменије
Поштански број0201-0205
Позивни број+374 (232)

Аштарак (јерм. Աշտարակ) је град у Јерменији и административни центар марза Арагацотн. Смештен је на левој обали реке Касах, око 20ак км северозападно од главног града Јеревана.

Важан је индустријски и културни центар земље, а убрзани развој дугује близини Јеревана, те се развија као сателитски град главног града Јерменије. Важно је саобраћајно чвориште преко којег воде путеви који повезују Јереван са Гјумријем на северу и Ванадзором на североистоку.

Премс проценама за 2011. у граду је живело 21.600 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Аштарак је смештен на десној и високој обали реке Касах, на 20 км северозападно од Јеревана. Налази се на крајњем југоистоку марза Арагацотн.

Град се налази у зони оштре континенталне климе. Подручје око града је доста суво са свега 358 мм падавина годишње.

Историја

[уреди | уреди извор]

Као један од најстаријих јерменских градова, Аштарак је основан у IX веку а у целости је обновљен у XVII веку.[2]

Статус градског центра Јерменије добио је 1963. године. Данас поред функције главног административног центра марза Арагацотн, Арташат представља средиште и истоименог округа у марзу (једног од четири).

Привреда

[уреди | уреди извор]

Захваљујући близини Јеревана, Аштарак има веома развијену индустрију која углавном почива на погонима прехрамбене индустрије. Индустрија почива на преради локалних пољопривредних производа, а захваљујући виноградима у близини, развијена је и индустрија вина. Такође једна од највећих млекара у Јерменији налази се управо у Аштараку.

Због суве климе 1957. године изграђен је Арзни-Шамирмански канал (дужине 20 км) којим се вода из Храздана доводи на поља око града за потребе наводњавања ораница. Поред винограда, овде се доста узгаја и пшеница.

Градске знаменитости

[уреди | уреди извор]
Аштарачки мост из 1664. године

За три цркве Аштарака везује се једна од најлепших јерменских легенди. Према тој легенди, у Аштараку су живеле три сестре које су биле заљубљене у једног младића, принца Саргиса. Како све три нису могле бити са њим, две старије сестре су одлучиле да скоче са литице да би најмлађа могла да оствари своју љубав. Најстарија сестра је обукла хаљину боје кајсије а средња црвену хаљину, и обе су се бациле са литице у реку. Видевши то, најмлађа обуче хаљину белу као снег и скочи за њима. Дирнут њиховим чином, принц Саргис је напустио свој двор и постао испосник. На местима са којих су девојке скочиле са литице изграђене су три мање цркве које су назване по боји њихових хаљина (Кармравор, Спитакавор и Циранавор).[3]

У граду се налазе још две цркве.

Једна од знаменитости града је и необичан степенасти мост из 1664. године са три лука једнаке висине а премоштава клисуру одмах испод цркве светог Саркиса.

Знаменити Аштарачани

[уреди | уреди извор]

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]