Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartnd.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartpn.
Šablon:Calendar/Sun1stMonthStartčt.

22. januar/siječanj (22. 1.) je 22. dan godine po gregorijanskom kalendaru. Do kraja godine ima još 343 dana (344 u prijestupnoj godini).

Događaji

uredi
  • 1517. — vojska turskog sultana Selima I potukla, u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Otomanskom carstvu..
  • 1771. — Španija ustupila Foklandska ostrva Velikoj Britaniji.
  • 1808. — portugalski kralj Žoao VI pobegao pred Napoleonovim trupama, s kraljevskom porodicom, u Brazil i premestio dvor iz Lisabona u Rio de Žaneiro.
  • 1840. — prvi britanski doseljenici stigli na Novi Zeland.
  • 1863. — u delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio ustanak pod vođstvom „stranke crvenih“ Jaroslava Dombrovskog. Ustanak ugušen posle nekoliko meseci, a Poljska 1864. pretvorena u rusku guberniju.
  • 1879. — U bitci kod Isandlwane Zulu vojska masakrirala britanski ekspedicioni korpus.
  • 1905. — carske trupe u Petrogradu pucale na demonstrante, uglavnom radnike, koji su u maršu krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratske slobode, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. U „krvavoj nedelji“, kako je kasnije nazvan taj dan, ubijeno najmanje 500, a ranjeno više hiljada ljudi.
  • 1941. — italijanske snage u Drugom svetskom ratu kapitulirale u Tobruku pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.
  • 1944. — počelo iskrcavanje savezničkih snaga kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu.
  • 1973. — u udesu jordanskog „boinga 707“ s muslimanskim hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se u plamenu srušio na aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo 176 osoba.
  • 1980. — sovjetski disident, fizičar Andrej Saharov, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975, uhapšen, oduzete mu počasti i proteran iz Moskve u Gorki.
  • 1998. — američki vojnici iz sastava SFOR u Bijeljini uhapsili Gorana Jelisića optuženog za ratne zločine na području Brčkog 1992.
  • 2001. — Jugoslavija dobila status specijalnog gosta u Savetu Evrope, kao znak podrške demokratskim promenama u zemlji po odlasku sa vlasti Slobodana Miloševića, u oktobru 2000.
  • 2002. — Bosna i Hercegovina postala punopravan član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
  • 2002. — na dvodnevnoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu Avganistana, u Tokiju, obećana pomoć od 4,5 milijardi dolara.

.

Rođenja

uredi

.

Smrti

uredi
  • 1798. — Matija Antun Relković (Matija Antun Reljković), hrvatski prosvjetiteljski prozaik (* 1732.).
  • 1894. — pesnik Vojislav Ilić, koji se smatra osnivačem moderne srpske lirike i tvorcem verističkog izraza. Značajno uticao na srpsku poeziju pred kraj XIX veka.
  • 1901. — britanska kraljica Viktorija. Tokom njene dugogodišnje vladavine od 1837, koja je obeležila epohu, „viktorijansko doba“, Britanska imperija bila na vrhuncu privredne i političke moći.
  • 1917. — umro srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini XX veka. Bio 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao mnoga značajna zdanja u Beogradu, Skupštinu Jugoslavije, hotel „Moskvu“, „Oficirski dom“, zgradu Protokola.
  • 1968. — Duke Kahanamoku, havajski plivač i surfer (* 1890.).
  • 1973. — umro bivši predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson. Potpredsednik od 1960, za vreme mandata Džona Kenedija, postao predsednik kada je Kenedi ubijen u Dalasu 1963, a ponovo izabran 1964. Tokom njegovog mandata došlo do eskalacije rata u Vijetnamu, što je u svetu i u SAD izazvalo oštre kritike njegove politike (* 1908.).
  • 1989. — Miodrag Andrić, srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac (* 1943.).
  • 2008. — Milenko Zablaćanski, bio je srpski glumac (* 1955.).

.

Praznici i dani sećanja

uredi

Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar